Većina ljudi odlaže prvi razgovor mnogo duže nego što bi trebalo. Ne zato što nisu sigurni da im je potreban, nego zato što ne znaju šta ih čeka. Da li će morati da pričaju o detinjstvu? Da li će plakati pred nepoznatim čovekom? Da li će im neko na kraju reći šta im je? Ovaj tekst je pokušaj da se ta neizvesnost skloni, jer je ona često jedino što stoji između čoveka i prvog koraka.
Pre razgovora
Javite se kako vam je lakše: formom, imejlom ili telefonom. Ne morate da objašnjavate šta vam je. Dve rečenice su dovoljne, a i jedna, ako je to sve što možete. Odgovaram u roku od 48 sati i predlažem dva termina. Ništa ne morate da pripremite, ni beleške, ni hronologiju, ni objašnjenje. Mnogi ljudi pred prvi termin osete nervozu, a neki ga i otkažu, pa zakažu ponovo. I to je deo priče. Ono što vas je mesecima zadržavalo da se ne javite neće nestati u trenutku kad pošaljete poruku, i to je u redu.
Šta se dešava na razgovoru
Prvi razgovor su konsultacije i besplatan je. Traje pedeset minuta, za parove i porodice devedeset, i održava se uživo u Beogradu ili online, kako izaberete. Govorite vi, a ja slušam i pitam. Ne morate da počnete od početka i ne morate da pričate redom. Najbolje je da počnete od onoga zbog čega ste sejavili baš sada, a ne pre godinu dana ili kroz godinu dana. To pitanje, zašto sada, često nosi više od svega ostalog, jer je nešto moralo da se pomeri da biste napisali tu poruku. Na prvom razgovoru ne postavljam dijagnozu i ne delim savete. Na kraju vam kažem kako vidim ono što ste mi ispričali i da li mislim da ovaj način rada ima smisla za vas. Ako mislim da bi vam neki drugi pristup ili neki drugi kolegaviše odgovarao, reći ću vam i to i pomoći ću vam da ga nađete. Razgovor ne obavezuje ni vas ni mene.
Najvažnije pitanje prvog razgovora nije šta vam je, nego zašto ste se javili baš sada.
Šta da pitate
Prvi razgovor nije samo prilika da ja čujem vas, nego i da vi proverite mene. Evo pitanja koja vredipostaviti, i koja vam niko razuman neće zameriti:
- Kako radite, i šta se zapravo dešava na seansama?
- Koliko često bismo se viđali, i koliko bi rad mogao da traje?
- Koliko košta, kako se plaća i kako se otkazuje?
- Šta se dešava ako mi nešto u radu ne odgovara, ili ako se ne slažemo?
- Kako ćemo znati da se nešto menja?
- Da li ste radili sa ljudima koji su dolazili sa ovim sa čim ja dolazim?
Ako se neko uvredi na ovakva pitanja, to je već odgovor. Kod mene ćete na većinu dobiti jasan odgovor odmah. Na neka, kao što je trajanje rada, iskren odgovor glasi da se to ne zna unapred, ali da rad ima pravac i kraj, i da ćemo zajedno proveravati da li se nešto menja, u životu, a ne samo u sobi.
Kako da znate da je pravi čovek
Ne po tome da li vam je simpatičan. Simpatija je prijatna, ali nije merilo. Merilo je to da li ste osetili da biste tom čoveku jednog dana mogli da kažete nešto što niste rekli nikome, i da vas zbog toga neće osuditi. Malo nelagode posle prvog razgovora nije loš znak. Često znači da je nešto dotaknuto. Loš znak je ako ste izašli sa osećajem da ste bili saslušani samo napola, ili da je neko već unapred znao šta vam treba. Prvi razgovor je i za vas ispit, ne samo za mene. Ostaje jedno pitanje koje vredi poneti na njega
šta biste rekli kad biste bili sigurni da niko neće suditi?